Yukon Arctic Ultra 2017

Yukon Arctic Ultra 2017 je višednevni ultra maraton koji se održava u mestu Whitehorse, oblasti Yukon u Kanadi. Staze maratona, 100/300/430 milja u ekstremnim uslovima Yukon-a, gde temperature padaju i do – 50 stepeni Celzijusa, daju ovom ultra maratonu naziv – The trail of the world’s toughest and coldest ultramathon .

http://www.arcticultra.de/en/

Priča o „korenu“ i čarobnoj kutiji

 „Dođi Odiseje slavni, o ahejska velika diko !

Zaustavi lađu i stani, da poslušaš pesmu našu.

U crnoj lađi pokraj nas nije prošao niko,

a da poslušao ne bi milozvučno pevanje naše…“

                                                           (ODISEJA 12 Pevanje)

 

 Legendarna mitološka bića, morske sirene, svojim milozvučnim glasom, mamile su epskog junaka sa ostrva Itake u kraljevstvo tame i sigurnu smrt. Snagom volje i istrajnošću, Odisej se suprotstavio velikom iskušenju, morski hridi nisu bili njegova grobnica, a lepota sirena bila je samo još jedna od prepreka na putešestviju antičkog heroja…

Možda nema zemaljsku lepotu Odisejeve Itake, i možda se u njenim stenama ne nalazi  magična relikvija kralja Artura, mač Ekskalibur, čijom bih oštricom posekao sva zla ovoga sveta, ali je dar moje zemlje Srbije bio mnogo znamenitiji na mom putu ka ledenom prostranstvu Jukona i bajkovitoj avanturi zvanoj „Yukon Arctic Ultra“. U carstvo snega, hladnoće, carstvo senki u kome vladaju ljudski strahovi, gde tišina poprima obličja živih bića, a nepregledna divljina vas poput najsnažnijeg magnetnog polja uvlači u svoju dubinu, poneo sam ono najvrednije, poneo sam znamenje i nasleđe svojih predaka u srcu, poneo sam toplinu svog doma u duši i kao spartansku falangu neprobojnu i jaku veru da mogu da završim ovaj veliki poduhvat.

Neko će se tokom trke i dugotrajnih napora osloniti na sopstveno iskustvo i samopouzdanje stečeno dugotrajnim treningom u ekstremnim vremenskim uslovima. Drugi će nadu pronaći u kvalitetnoj opremi i logistici. Treći će motivaciju crpeti iz želje za dokazivanjem, lična ambicija će biti „vetar u leđa“ i pokretač. Četvrti će se upustiti u avanturu vođeni svojim pustolovnim duhom, i tako redom motivi i različiti ideali i ideje u glavama protagonista „Yukon Arctic Ultra“ priče, sudaraće se i ukrštati brzinom svetlosti, čineći tako jedan mozaik nadanja, želja, htenja i ciljeva…

Ja sam za ovu priliku spremio čarobnu kutiju koja naizgled prazna, u sebi krije neograničene potencijale i moći.

Da bi uspešno završili „Yukon Arctic Ultra“ trku, neophodno je da pored izuzetne fizičke čvrstine i telesne sposobnosti da se adaptirate na uslove ekstremno niskih temparatura, posedujete mentalnu stabilnost, otpornost na stresne situacije izazvane nedostatkom sna, hrane, vode, visoku toleranciju na bol, koji je neminovnost na ovakvom tipu trke. Od vitalne je važnosti poznavati svoje telo, ali sve ovo ništa neće vredeti ako nemate „koren“. „ Koren“ toliko dubok i čvrst da ga ni najjači uragan ne može iščupati iz svog jezgra. „Koren“ je ono što vi nosite u sebi, ono što predstavljate, ono što ispunjava celo vaše biće. „Korenu“ neće nauditi ni -50 stepeni Celzijusa, ni ledeni vetar ga neće pomeriti, ni nepregledna daljina, ni daleki horizont pun neočekivanih prepreka za njega neće biti kobni.

Moj „koren“ je hranjen iz čarobne kutije koju sam nosio duboko u svojim nedrima. Gotovo netaknuta, misteriozna i vrlo surova priroda Jukona mi je tokom trke, kao mitska Sfinga zalutalim putnicima, postavljala skoro nerešive enigme i prepreke, dovodeći moje telo na ivicu totalne iscrpljenosti, lomeći ujedno i moj duh i moju veru. Ali onda bi u nedrima zasijala moja čarobna kutija i neizreciva toplota bi se raširila celim mojim bićem, korak bi postajao mekan i lagan, skladan i u savršenoj harmoniji sa telom, teret sanki koje sam vukao sa sobom, a u kojima je bila spakovana obavezna oprema, više nije bio tako težak, hladnoća se pretvarala u nekakav prijatan osećaj jeze, savršena tišina svuda oko mene nije više bila zlokobna, već prijateljska, a čak se i Mesec na nebeskom svodu postarao da mi osvetli puteve, tako da tokom noći čeona lampa skoro i da nije bila potrebna.

Odaću vam tajnu…

Moja čarobna kutija bila je ispunjena najdivnijim ovozemaljskim blagom. To blago nije ni srebro, ni zlato. Blago čini velika ljubav, vera i nada smeštene u kutiju. Ljubav prema svojoj porodici, prijateljima, dragim ljudima i svojoj zemlji, ljubav koja vas nadahnjuje, ljubav koja vas zagreje u hladnim jukonskim noćima, ljubav koja vam da krila i nosi vas u visine i daljine o kojima niste ni sanjali. Vera i nada koje vas guraju napred. Vera da ćete vašim primerom i istrajnošću svet učiniti boljim mestom, makar to bilo i na mikroprostoru. Vera i nada da ćete vi baš ovom trkom nekom podariti inspiraciju u svojim životnim pozitivnim borbama i povratiti osmeh na lice. Za taj osmeh sam bio spreman da pređem pola sveta i da iz moje Srbije, moje Itake, krenem put severa i legendarne trke „Yukon Arctic Ultra“.

Lepota sirena i milozvučna pesma nisu bile pogubne za Odiseja…Mene je ipak surova lepota Jukona, poput zvuka Panove frule,  lagano privlačila i neprimetno pravila ožiljke i rane po licu i telu. Na jednom od „check-point“-a, ljudi iz organizacije i tima trke su odlučili da me isključe zbog promrzlina koje su se pojavile na mom licu i rukama. Iako me moja kutija i dalje snažno grejala i širila toplotu celim mojim bićem, kao i pored činjenice da sam se sjajno osećao, pun motiva i želje, pravila su bila neumoljiva, trka je bila završena za mene. Prvobitni osećaj ljutnje i bola, zamenilo je spokojstvo i osećaj ponosa. Dao sam sve od sebe, nijednog trenutka ne ispuštajući čarobnu kutiju iz svojih nedara i ne odričući se svog „korena“…

Do sledeće godine i novog susreta sa Jukonom…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.