Jovica Spajić je rođen 1987 godine u malenom mestu pokraj Priboja grada opasanog gorostasnim planinama u čijem podnožju teče reka Lim. Ranu mladost i detinjstvo proveo je odrastajući u jednom od najlepših delova Srbije, gde se i do dan danas očuvala stara srpska tradicionalna porodica i moralne vrednosti pitomih ljudi neokaljanih civilizacijskim tekovinama.
U mestu nastalom na temeljima srednjovekovnog trga i uzvišene tvrđave, zaostavštini nekadašnjeg grada Jagata, podignutog radi odbrane i očuvanja manastira sa prednemanjičkog i početka nemanjičkog doba, narod na tim prostorima generacijski je stasavao sa duboko ukorenjenim smislom za poštovanje svetinje, vere, otadzbine i života, pa ne čudi da je Jovica sazrevao iz dečaka u mladog čoveka, bogatog tek vrlinama koje je u njega, poput najsvetijih elemenata čovekova bića godinama usađivala njegova skromna porodica, najbliže okruženje i istorisjki duh mesta pod čijim je okriljem rastao. Tragajući za svojim suštinskim smislom, odlazi na školovanje u Sremsku Kamenicu i sa završenom Srednjom školom unutrašnjih poslova vraća se u svoj rodni grad gde do 2008. godine radi kao policijski službenik u Policijskoj stanici Priboj. Iste godine dolazi u prestonicu i postaje pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, SAJ, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Vođen motivima oplemenjenim kontinuiranom željom za stalnim samousavršavanjem a u svrhu širenja svesti koja se duboko opirala sebičnim, prizemnim, materijalističkim pobudama, svoju duhovnu ekspanziju nadograđuje i upotpunjuje širenjem u jednako plemenite fizičke sfere interesovanja i delanja.
Nosilac je crnog pojasa u japanskoj džiu-džici i džudou. Takmičio se u CrossFit-u i u svim disciplinama beležio zapažene rezultate, da bi od 2012. godine postao reprezentativac Republike Srbije u ultramaratonu i krenuo da predstavlja svoju zemlju na najznačajnijim svetskim trkama izdržljiosti i takmičenjima.
Konstantno se usavršava i stiče znanje i veštine kroz stalnu edukaciju kroz kurseve i obuku u
alpinizmu, slobodnom penjanju, padobranstvu, obučava se za preživljavanje u ekstremnim uslovima, širi znanje i u poljima topografije i ishrane . Izuzetno obučen, taktički, mentalno i fizički. Sve to mu je bilo dovoljno da se upusti u najveće i najekstremnije izazove koje jedan ljudski
organizam može da podnese. Veoma pažljivo anlizira i bira nejveće i najteže svetske trke na
kojima uzma učešće. Njegova svestranost, pripremljenost, motiv i duboka vera u sebe, ga odvodi od 2012. god na najzahtevnije svetske ultramaratonske trke, gde postaje jedan od najboljih ultramaratonaca sveta. Ono što je specifično za njegovu ličnost je da on činjenično jeste konkurent drugih učesnika ali na svakoj trci uvek pre svega pomera sopstvene granice u borbi sa, za njega najtežim takmičarem – sa samim sobom.
Svi rezultate koje je do sada postigao su dostupni na sajtu „DUV ultra marathonstatistic“ http://statistik.d-u-v.org/index.php?Language=EN
2012. je bio jedini predstavnik Balkana na trci ’’Sahara race’’ http://www.4deserts.com/ u dužini od 250 km, gde u konkurenciji 250 trkača iz celog sveta osvaja 17. mesto u ukupnom plasmanu, a 5. mesto u svojoj konkurenciji.
2014 učestvovao je na IAU ultramaratonu na 24 sata i 100km trčanja, koji se održao u Srbiji, na Paliću . Oborio je rekord Srbije na 24 h trčanja, istrčavšti 222,221 km. 2014 učesnik na trci „Tor des Geants“. Planinski ultramaraton u Alpima dugačak 333 km sa preko 24.000 metara visinske razlike http://www.tordesgeants.it/en 2014 učesnik na „Icarus Florida Ultra festu“. Šestodnevno trčanje na sertifikovanoj stazi gde su učestvovali najbolji ultramaratonci planete. Osvojeno drugo mesto u ukupnoj konkurenciji, a prvo u svojoj starosnoj kategoriji, istrčavški i nov nacionalni rekord od 682,3
km http://www.icarusfloridaultrafest.com/ 2014 učestvuje na ultramaratonu u Italiji „Milano – San Remo“, dugačakom 283 km. Na ovoj trci učestvuju elitni ultramaratonci. Top 10 u plasmanu i prvo mesto u svojoj kategoriji. Vreme na finišu 41 sat i 13 minuta i on kao najmlađi učesnik. Ovu trku nije završilo 85% takmičara. http://www.ultramilanosanremo.it/2015. završio je svetski legendarnu trku „Badwater“ u Americi u Dolini smrti pretrčavši 217 km ekstremnog ultramaratona gde je uzeo osmo mesto u ukupnom plasmanu a drugo u svojoj kategoriji. http://www.badwater.com/2015 učestvovao je kao reprezentativac Srbije na svetskom prvenstvu na 24h, održanom u Italiji u Torinu. 2015. godine, sa kolegom iz SAJ-a izdaje knjigu ’’Pobedi sebe’’ , u kojoj piše o fizičkim i mentalnim pripremama za sportove izdržljivosti. 2016. učesnik Svetskog kupa „World trophy“ u Atini. Ultramaraton od 6 dana trčanja, gde osvaja prvo mesto u ukupno plasmanu i postavlja novi državni rekord od 702km. 2016. učesnik trke „La Ultra – The High“ na Himlajima gde osvaja prvo i obara dotadašnji dugogodišnji rekord staze. Trka je duga 333km i realizuje se u indijskom delu Himalaja na prosečnoj nadmorskoj visini od 4.800 metara nadmorske visine. https://vimeo.com/186314157 http://www.laultra.in/
U 2017-oj godini, Jovica, inspirisan Nadom inspiriše i druge i trči i za one koji to ne mogu. Postavlja nove standarde u ultramaratonu. Volja i motivi ga odvode na trke na 3 kontinenta, sa temperaturnim razlikama od preko 100 stepeni Celzijusovih, od Severnog pola i Artika, do najtoplijeg dela Namibijske pustinje.
2017. učesnik je ultramaratonske trke Yukon Artic Ultra koja se trči po Artičkom krugu u dužini od 700 km na temperaturi koja dostiže i -50 stepeni C. 2017. učestvuje na trci ‘’Sahara race’’ 2017, u namibijskom delu pustinje, na ultimativnom ultramaratonu u dužini od 250 km gde temperatura premašuje + 50 stepeni C i zauzima drugo mesto u ukupnoj konkurenciji. 2017. učestvuje na legendarnoj trci TAHOE lake u Kalforniji, poslednjoj postojbini Navaho Indijanaca u Nacionalnom parku Homewood. Trku u dužini od 340 km završava kao četrvoroplasirani. 2017. takođe učestvuje na legendarnoj trci ‘’Jungle Marathon’’, na poslednjoj ediciji te trke i ulazi u istoriju kao pobednik verovatno najtežeg ultramaratona na svetu. Jovičin cilj je da probudi i motiviše druge ljude sa svojim rezultatima, da shvate da uvek mogu pomerati granice, da pobede sami sebe, da budu uporni, posvećeni i da duboko veruju u svoj put.
Bez obzira da li je pred njima trka ili životni problemi, nema predaje. Ono što je i jedna od glavnih odlika Jovice je da ga na trkama prepoznaju kao izuzetno
požrtvovanog sa željom da pomogne svakome. Za Jovicu rezultat nije u prvom planu. Misija i motiv zbog kog ulazi u trku su najvažniji. Želi u svakoj trci na bilo kom kontinentu da predstavi Srbiju u najboljem svetlu, da predstavi našu tradiciju, našu kulturu, da pokaže da smo plemenit i duhovan narod. Za njega trka nije samo trka, puko takmičenje ili nadmetanje, za njega je svaka trka ozbiljan projekat koji se mesecima unapred do tančina planira. Njegova skromnost, vaspitanje i odnos ka istinskim kvalitetima života su ga doveli do toga da je postao uzor mnogim trkačima, mnogim mladim ljudima koji u njemu vide ideal.
U svaku od trka daje sto posto sebe, vođen ne samo ciljem da završi trku, već da primerom lične izdržljivosti pronikne u sve one koji su na granici da posustanu, rešen da svojim primerom vrati nadu svima koji misle da nisu dovoljno jaki da istrče svoje životne trke. Ni na jednoj od trka nije se pokazala presudnom njegova fizička spremnost i veština, već duboka posvećenost cilju zbog kog trči. Cilj je uvek bio motivisan humanošću, ljubavlju i dubokom verom.
Visoko je poštovan u sportskim krugovima širom sveta jer često zanemari sopstvene rezultate i svoj ishod u trci ne bi li pomogao takmičaru u nevolji. Baš iz tog razloga, Jovica je sa svojim prijateljima osnovao trkačku zajednicu „Ultra trkač Srbija“, koja sada broji preko 2.000 članova. Pored svega navedenog Jovica ukazuje na problem Angelmanovog sindroma, plućne arterijske hipertenzije kao i drugih retkih bolesti i često pomaže obolelima gde je pronašao veliki lični motiv u kom ne samo da će pomagati onima kojima je potrebno, već je rešen da svakome od njih vrati nadu u dobrotu, izdržljivost i humanost.
Sa svih svojih trka je poklanjao suvenire i opremu, prodavao medalje, ne bi li novcem pomogao decu i one kojima je to potrebno. Iza stamenog, žilavog tela krije se ogromna volja, snaga, upornost, ali iznad svega skromnost. Ne robujući materijalnim bogatsvima i željama koje imaju mladići njegovih godina, Jovica se uvek vraća svom tihovanju, u naletima euforije drugih, vraća se veri u vremenima kada je ponestaje kod većine, pronalazi mentalnu snagu čak i onda kada je skoro nemoguće da je izvuče iz tela i prepoznaje u svima plemenitost i istrajnost podsećajući ljude ko su oni uistinu kada se vode snagom čistog srca, nade i vere.