Sivi vuk i Uvu

“Da bi video vuka u prirodi moraš biti i sam kao vuk, da srasteš sa prirodom, budeš tih, nečujan, miran i da ničim, pa ni najmanjim suvišnim pokretom ne narušiš skladnost sveta oko sebe…“. Sećam se tih reči mog pokojnog dede dok sam kao dečak slušao njegove bajkovite priče, ušuškan u staroj drvenoj kućici tamo negde u jednom malom planinskom selu u Srbiji. Uz melodičan zvuk pucketanja vatre iz ognjišta, miris domaćeg hleba koji se pekao, ispijajući sa dedom čaj od divljih planinskih trava, osluškivao sam zavijanje vukova koje je dopiralo iz dubine stoletne hrastove šume sa vrha planine.

Čvrsto sam te večeri obećao sebi da ću jednog dana, kada odrastem, potražiti i uživo videti ta misteriozna šumska stvorenja.

Mnogo godina je prošlo od te večeri. Životni putevi su me vodili kroz velike avanture i izazove. U međuvremenu sam postao pripadnik elitne specijalne jedinice i počeo da se bavim izuzetnim sportom izdržljivosti- ultramaratonom. Kao specijalac, tokom raznih terenskih obuka i zadataka, suočavao sam se sa nadljudskim fizičkim i psihološkim teškoćama, konstantno i permanentno ispitujući granice svojih mogućnosti, svoju motivaciju i snagu duha, a sa druge strane učestvujući na nekim od najtežih svetskih ultramaratona, prolazio sam kroz najekstremnije predele na planeti, kroz pustinje i ledene planine, kroz tamne kišne šume i nepregledne visoravni. Pržilo me je sunce, šibali su me vetrovi, moju veru stavljala na ispit kiša i oluja, upadao sam u stanje hipotermije i doživljavao toplotne udare, ali uvek sam poput legendarne ptice feniks uspevao da se izdignem iz pepela i nastavim dalje, odvažnije i sa novom inspiracijom upuštajući se u još veće i teže izazove.

Kada sam pomislio da na svetu ne postoji još nešto što bi u meni probudilo novu iskru i vatru, dajući mi još veći entuzijazam i želju da kroz pravi motiv ispitam granice svoje izdržljivosti i snage duha, početkom godine dobio sam poziv za učešće, na kako kažu, najsurovijoj trci na svetu. U pitanju je trka „LA ULTRA-THE HIGH“, ultramaraton koji se početkom avgusta održava u indijskom delu svete planine Himalaja. Na „krovu sveta“ potrebno je trčati neprekidno 333 kilometra, uz vremenski limit za završavanje trke koji iznosi 72 sata. Retki dobiju priliku da startuju, a na prste jedne ruke se mogu izbrojati ljudi koji su trku uspešno završili. Smanjena koncentracija kiseonika, nadmorska visina, ekstremne temparature, vremenski limit i dužina ultramaratona, čine „LA ULTRA-THE HIGH“ skoro nemogućom misijom. Kažem skoro, jer smatram da su granice tamo gde ih mi sami postavimo i da uz posvećenost, istrajnost, hrabrost, iskren, častan i pravi motiv, težak i pošten trening i pripremu, ništa nije nemoguće, pa ni završiti legendarnu „LA ULTRA-THE HIGH“.

Na svojim avanturama, takmičenjima i prilikom obavljanja zadataka u svojoj specijalnoj jedinici, prolazio sam kroz neka od najbrutalnijih mesta i predela gde su temparature znale da se kreću od -30 do +50 stepeni. Uverio sam se u neophodnost kvalitetne opreme i odeće kako bi se postavljeni zahtevi i izazovi uspešno savladali.

Kao idealno i pravo rešenje pokazala se odeća UVU brenda. Vizija koju imaju ljudi koji proizvode UVU opremu, trud koji se svakodnevno ulaže u inovacije, kvalitet materijala, tehnologija koja je upotrebljena za izradu i najsitnijih detalja i komada odeće, ideja da se napravi oprema koja će moći da izdrži i najekstremnije vremenske prilike, čine UVU brend impresivnim. Sa ogromnom radošću i poverenjem dobio sam u UVU porodici vernog saputnika i jednog od esencijalnih delova „LA ULTRA-THE HIGH“ projekta.

Tokom testiranja opreme uverio sam se u sve tvrdnje kreatora UVU brenda. Opremu karakteriše izuzetna udobnost, prijatan osećaj i tokom najintenzivnijih aktivnosti, komadi opreme koji savršeno prate linije vašeg tela i kao da čine drugi sloj vaše kože. Dok trčite i krećete se imate osećaj slobode. Fascinantno! Koliko je UVU oprema lagana, a opet pruža maksimalan stepen zaštite kako od najviših, tako i od najnižih temparatura.

Sigurno se pitate kakva je povezanost između priče o vuku, ultramaratonu i UVU brendu? Odgovor se opet krije u mom malom planinskom selu tamo negde daleko u Srbiji…

Kako se start „LA ULTRA-THE HIGH“ približava, odlučio sam da deo priprema uradim baš u mom selu, mojoj planini. Tamo poznajem svaku stazu, znam gde se nalaze svi izvori sa vodom, znam gde rastu pečurke od kojih spremam najukusnija jela, znam gde rastu mirisne divlje trave od kojih kuvam čajeve koji me podsećaju na detinjstvo i dedine priče, tamo pronalazim svoj mir i dodatnu snagu.

Jedne zore krenuo sam da trčim u pravcu one stoletne hrastove šume na vrhu planine. Obučen u svoju UVU opremu osećao sam se tako sveže i prijatno, trčanje je bilo skladno poput savršenih Betovenovih simfonija, kao da sam lebdeo iznad zemlje. Sa usmehom sam ušao duboko u šumu.

A onda je u jednom trenutku sve utihnulo, čak se nije mogao čuti ni cvrkut ptica, osetio sam da će se dogoditi nešto neobično. I da ! Na nekih dvadeset metara od mene pojavio se ON, vuk, mistično šumsko biće o kome sam toliko slušao. Boja njegovog krzna bila je siva i identična boji moje UVU opreme. Gracioznog držanja, ovaj šumski gospodar odmeravao me je bez straha, bio sam na njegovoj teritoriji. Stajao sam nepomično. Ništa se nije dogodilo. Vuk je nastavio svoj put i kao da mi je poručio da ćemo se opet sresti. Možda posle uspešno završene „LA ULTRA-THE HIGH“ ? Nadam se i duboko verujem da će biti tako…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.